 |
| Владимир Величковић |
Препознао сам кожухаре, тесаре, баштоване
Пекаре и ранораниоце
Препознао сам радне и часне
Лење и безвредне
Препознао сам људе тек уваљане у брашно
И оне са срџбом
И оне што су пре нас отишли у рат
У љуће борбе
И нису имали среће
И препознао све ненаписано
На једном белом зиду.
Видео сам чувене кључеве*
Али тек толико да ми поглед
заслепи светлост;
не би она била рајска
када би међу толико генија
непознаницу указала баш мени.
Видео сам Руварца* како самује
И костур преправља
Али изгубио ми се из вида
Првим јутром.
Видео сам Лазара*
Са извиданим ранама
У свили и кадифи
Како чува образ Божји.
И мајку своју
Сам препознао
По осмеху
Млађа је од мене
Без иједне седе
Посматра ме белог
Како седим, ћутим
И уживам на новом сунцу.
*Његош (Луча микрокозма)
*Лаза Костић (Спомен на Руварца)
*Матија Бећковић (Мајка)
Коментари
Постави коментар