Одем ли прва, љубави, како ћеш ме отпремити?
Као што смо говорили, нек поју
„Неневеснаја“.
У чему ћеш ме пратити? У чему смо и живели
Унакрст сокне носили: на левој трава изникла
На десној око планинско. Плава и смеђа, заједно.
Где да ме положиш, милени? У твоју реч да починем
У филиграну сликова гроб ћеш ми дивни створити
-Тамо где сам и живела. Кад хлеб смо један ломили,
У једну зделу дробили, унакрст сокне носили
У песми си ме чувао – у Песми нека почивам
„Невесто Неневеснаја!“
Ко ће ме жалити, Љубљени? Јелен, и плаха кошута,
Мравци, и врапци; Сенице. И сова и соколица
Занесена веверица – дружба из твојих песама.
Ослушни игре њихове: са јагањцима ћућоре
„Радуј се, Неневеснаја!“
Ко ће ме младу појати? -Ко били су нам сватови:
Нико, до Божји ангели. Само ће плаха кошута
Нестати с' твога обзора; Не жали, Дјеву прослави
Обећај да ћеш појати:
„Радуј се, Неневеснаја“
Коментари
Постави коментар