Зоран Гужвић: САВРЕМЕНИЦИ




Непролазно је у протицању запретено.
Захвални смо непроцењивом недешавању
у окуци Тока привременог.
Одрастање лишено спознаје о уроку
недужних требало би да је некажњиво наше.
Сусрет с неправедном расподелом
престижа непротумачених каткад безболан је.
Опчињеност дрангулијама вечито истог
у пробирљивој вечности неопходном показаће се
неочекивано.
И опчињеност
почетним додавањем и одузимањем
Непоновљивог
неодољива биће Предстојећем.
Памтимо сваку реч
која би могла бити књига
у  дечјим рукама летописца
будућег.
Памтимо укус Ишчезлог који би могао бити
недостижни пејзаж неумрлог трајања,
од некада сачуваног безбрижја сачињен.
Двосекло је ово испосништво љубави према
проклетој слободи.
Недостојне победе и подлаштво удворички
Удружених накнадом необјашњивом,неутешном
једном оспориће се.
Како бисмо само да преданост неповратно
размењених судбина очувамо утврђеним
заступништвом стрепње и горчине поништене!
Блесак помисли исцељујуће некакав је траг.
Траг припадности свеживоту помилованом.
 На Оправданост безгранично-непресушно сведен
траг.


Коментари