У којем сам гост!
Ко слику леп,ко трзај жив!
Ко одскок плав,
ко тиху велику воду...
Ко динаму на велосипеду што пара мраке моје,
маленом сијалицом...
Ни у сили,не укидаш слободу...Невидљиви!
Нудио сам спаковану у цев реку...
Ја, безвезни пролазни гост...
Затим Болоњу,на заласку сунца...
Ја, потез на слици,заостао у покрету,
не разливајући се у свему... ништавила...
Тврдио сам себи да ћу да направим мост ка теби, и загазих у хладну воду.
Кад стопом кренух у реку
видех да сам већ сам ходао по њему! Направљено!
О парадокса!
ИЗВОР ФОТОГРАФИЈЕ
Коментари
Постави коментар