када је давно бачена коцка коначно заустављена
кажем коначно јер сам желела
али мислим да је та залуђеност реално преурањена.
Можда страх од невидљиве топлине
која као лијана обавија моју целост
и мисли шаље само у једном правцу
кочи разумне погледе и зауставља смелост.
Иако је окрутно
неразумно
и у тренуцима скраћује дах
волим тај немир
залуђеност
невидљиву топлину
која ме опседа
разапиње
увек враћа на ону познату чистину.
Коцка опет започиње котрљање и
односи примамљиви талас
коначно остајем сама у познатом окружењу
коначно кажем
…. а жалим
и молим се поновном сновиђењу.
2002.
Коментари
Постави коментар