(данас то нису песници из Темишвара
ни чувени ликови са сличица
то су песници из нашег краја
стоје поред нас у драгсторима
можемо да се поразговарамо
док чекамо довоз јефтиних кобасица)
има ту лепих естетских рамова
за подвижнике острва без буре
као што је лепа испеглана кошуља
која се ујутру цеди
као сува дреновина
понекад ми се чини да су они попут
опорих самотника
који седе у новоотвореној посластичарници
и једу колач од ничега
и слушају концерт без нота
не чују око себе кикот
не чују гласове
не узнемирује их бука
ни плач
ни жртвени грал
сами себи у браду
мрве
своје стихове
исписују свој неки свет
без додира са нама
који смо их подигли у небеса.
ИЗВОР ФОТОГРАФИЈЕ
Коментари
Постави коментар