Зоран Недељковић: Приштински бадњак



У шуми се нађох, секира у руци,
Магла на стаблима, бела маховина,
Прастара вучина на великој муци,
Под кором се крије та страшна људина,

Замахнух на церић, Грмија се стресе,
Пахуље падају, гране зној облива,
Прасак леда, одјек, крик проламаше се,
Погледах у дрво, рана беше жива,

Опрости ми Боже, то за тебе чиним,
Како злочестога с добрим да помирим,
Пара из устију у дух се претвара,

Приштина је близу, сунце све сажеже,
На санкама лежиш, збогом стари кнеже,
На ватри да гориш за Божића цара.

ИЗВОР ФОТОГРАФИЈЕ

Коментари