са оцем својим (између заграда).
И без метака у леђима.
У написаном пејзажу,
уоквиреном реком и путем,
којим непрекидно иду порезници и војни позивари,
тренутно нема никог.
Ни мајке нема.
Сакрила се у написану кућу.
Закључала врата, навукла завесе,
наложила ватру, угрејала воду
и легла на патос.
Рађа нас.
А наша бивша шума ћутке бележи
невидљиве небеске догађаје.
Држава која, у међувремену беше у њој, нестаде,
мада је власнички лист још сматра живом.
И то доказује
важећим печатом и потписом,
неочишћеним од барута.
ИЗВОР ФОТОГРАФИЈЕ
Коментари
Постави коментар