Сени Пауна Петронијевића
Врапци покућарци, маше вам
неко ко одлази, а није сокол
да има пламен у крилима,
да протутња, с љубављу
што убија пољупцем
што оживљава мртве
ни сам не знајућ колико
оста зрнаца у пешчанику,
ватре у срцу озеблом
од ишчекивања крв да
убели ко што Паун ламентира
на корак од смрти,
а раздавана је немилице,
проклетство, нико да је врати...
а живот кончава, а није
ни почео, такорећи...
Коментари
Постави коментар