Милан П. Ракочевић: ПРЕ ПИСКА

Животињо засведочи
немо,
гледаш ме у очи

сило, живота пузиш
гола,
кружница без центра

чека, саставе дрхтава линија,
задебљање стиже

телеграм,
не питај шта пише...

Трубо, опколи Јерихон!

Капије, зидине постају сир.

Заурлај трубо у небо.

На прсте, коњи се броје.

Коњаници, само сећања слуте ...

Читај поново и чекај:
ниси по рођењу спашен зато што јеси.
По благодати и човекољубљу Господњем
може да се деси,
да будеш...

Зар је мало окамењених,
осољених
пустиња прогутала из рода изабраних...
који се телету златном клањаху,
Златно теле Нови свет!

Остадоше по пустињи они који добише Ма'ану за храну!

брате
Стари је део
Тестамента Јединога...

У Тројици читај посланицу Јеврејима...

Брате мој намењена је теби Истина...

Римљанима,
драга ти је,
ал' је не тумачи,
нек тумачи неко јачи...

У брдима
Мојсије пред Купином
која гори...

не сагорева
у долини магла...

Не оклевај него се пењи...

Коментари