пљушти жедно по земљи,
птице не престају
славословити,
жеђам улицама и
тражим вољене кораке,
страсти су војска у
облаку дима која игра
танго у згрченим
осмјесима,
размишљам о Данилу Кишу
генију књижевности,
љубим га задивљено
раздраганим очима,
кажу да пресушене ријеке
ноћу плачу пијане у
задимљеним крчмама,
кажу да те још увијек
насмијану љубим
у буђењу новога дана,
тешка стопала људи
журе на посао,
није то метафизика,
ја сам опијени инок
заглављен у митарствима,
вријеме живота и смрти
плеше и тутњи ко пароброд
у ушима,
клиничка смрт
хара бјесомучно у
мистичним обелисцима.
Коментари
Постави коментар