Приштинским сокаком,
Уличне светиљке, безброј маглина,
Пале се и гасе вештачке звезде,
Непознати људи, црне се иза завеса,
Царска џамија ћути, има милости,
Зна куда идем, једном сам у њеном дворишту
На степенику зелене светлости
Чекао друга да заврши молитву,
Свети Никола сјаји у мраку,
Ослушкује иза својих вратница
Кораке повратника,
Ето ме, стар и заслепљен на брегу
Под куполом крај крстача на месечини,
Белим штапом исписујем своје име
Слепо верујући да никад нисам отишао.
Коментари
Постави коментар