који у смирењу исписују ријечи
својих пјесама
и ишчекују смрт као полазак на спавање
још има тих људи дивова
са великим срцем
који у дубоком тиховању себе забораве
забораве муку и бол
и свој забринути поглед
и најљепшу мисао усмјере на сапатника
још има тих несебичних људи
које ми у сљепилу нашем не примјећујемо
јер од нас ништа не очекују
и не потражују
а свакодневно мисле на нас
и моле се за опрост наших гријехова
Коментари
Постави коментар