Свака ограда има своје ћошкове несреће.
Сваки човек има неки комад меса за срце који уједа.
Нека деца су грицкала нокте из страха или досаде, друга прстима увијала своју косу пред спавање, а он је играо шах. Као дете које се повуче, покрије ћебетом по глави и отвори партију само за себе. На табли разиграности живота разапне топове на четири стране света и ослони се лактовима на колена. Две стране светлости и таме пред очима. Ситни пиуни усправних брада за жртву спремни у првом реду стоје.
Да ли на таблу да постави краљице и краљеве?
Да ли да се са коњима игра као са кућним љубимцима?
Да ли и стражу својој игри да подигне?
Има ли уопште потребе, за кога вечерас да игра игру истине?
У чије име сновима главу да скине?
Човек загњури главу у питања. Две стране светлости и таме пред очима са обе стране капака. На кога год ко да удари, једним потезом табла живота главу пресеца.
Па буди храбар, повуци потез.
Живот је само партија шаха пред спавање.
ИЗВОР ФОТОГРАФИЈЕ
Коментари
Постави коментар