претопљених попут стакла, поређаних у излогу
попут кловнова и лепих лутака
дивљења вредних вештих руку
шегртских да покажу се свету,
одолева времену.
Чекић мекано на длан пријања
и како се човек на човека грудима ослања
пулсира снага стваралачка, ритам
чујеш ли како дивља заносно, луд
и куца на једна, и друга, трећа врата, без броја
понавља покрет и ствара
самога себе из камена подиже
руком вајара на табли живота рза.
Проклет да је одморио би душу
и савест пустио да се мирно свеже
ту, где никава снага не пролази и где тело се одмара,
да проклет јесте, од умора би се и мир кочоперни предао,
кад склопи очи да не сања
како главом кроз зид прорања.
Коментари
Постави коментар