Раде Танасијевић: РАКИЈСКИ КАЗАН

Возио сам ракијски казан у сутон
преко Баљевачког брда. Из неугашеног ватришта испадале су жеравке, и остављале
светлуцав траг целим путем.
Милио сам труцкавим ходом, рекло би се,
брзином спровода, не брже.
Колико достојанствености има у спорости.
Нису ли покрети у литургији успорени,
покрети миловања такође, покрети
тешких водених маса застрашујуће спори.
Брзина опија људе без духа.
А како да убрзам?
Лампек не би издржао.
Нешто би се одвалило. Вратанца.
Нешто би се улубило.Лула.
Прелеп је тај стари ракијски казан.
Бакар му зрачи топлином
тек зашлог Сунца.

Стићи ћу.


ИЗВОР ФОТОГРАФИЈЕ