Боб Дилан: ТЕШКА ЋЕ КИША ПАСТИ

Плавооки сине мој, реци, где си био?
Где си био, кажи ми, дете моје мило?
Низ дванаест гора кроз маглу сам посртао,
Дуж шест вијугавих путева ходао и пузао,
Кроз седам сетних шума смело газио,
Пред дванаест мртвих океана се налазио,
У гробу најдубљем био, тамо где светла нема,
И тешка се, тешка, тешка киша спрема,
Тешка ће киша пасти.

Плавооки сине мој, причај све што је било,
Шта си све видео, кажи ми, дете моје мило?
Новорођенче видех, вукове око њега,
И дијамантски аутопут на ком никога нема,
И црну грану на којој много крви има,
И собу пуну људи с крвавим чекићима,
И беле мердевине водом покривене,
И хиљаде говорника са сломљеним језицима,
И пушке и мачеве у детињим рукама,
И тешка се, тешка, тешка киша спрема,
Тешка ће киша пасти.

Сине мој плавооки, а шта си чуо, кажи?
Шта си чуо, кажи ми, дете моје мило?
Јеси ли чуо истину, или тек пусте лажи?
Чуо сам грмљавину и у њој страшан знамен,
И рику таласа што могу цели да потопе свет,
Сто добошара сам чуо, пламен им руке гутао,
Десет хиљада људи је шаптало, а нико није слушао,
Од глади један је умирао, а много њих се смејало,
Чуо сам песму песника што је у сливнику скончао,
Чуо сам кловна што је на улици плакао,
И тешка се, тешка, тешка киша спрема,
Тешка ће киша пасти.

Плавооки сине мој, реци, кога си срео?
Кога си срео, кажи, на кога пут те нанео?
Срео сам мало дете крај мртвог понија,
Срео сам белог човека са црним псом на узици,
И младу жену чије је тело горело,
И младу девојку, на поклон даде ми дугу,
И човека ком љубав остави само тугу,
И још једног, што мржњу носио је к’о рану,
И тешка се, тешка, тешка киша спрема,
Тешка ће киша пасти.

Плавооки сине мој, реци ми, шта ћеш сада?
Шта смераш, мило дете, каква те носи нада?
Сад хитам натраг, пре но што киша крене,
Дубоко, најдубље у црну шуму ћу заћи,
Тамо где много је људи чије су руке празне,
Тамо где отровне капи бујицом силном навиру,
Где дом и тамница гадна једно крај другог стоје,
Тамо где лице џелата увек је добро скривено,
Тамо где глад је гнусна, душе заборављене,
Тамо где црно је боја и где ништа је број,
Песму ћу своју сад да говорим, њу ћу да мислим и дишем,
И њен ћу одраз с планине јасно да покажем свима,
На океану да стојим, све док не почнем да тонем,
Ту песму морам добро да знам, пре него што је запевам,
А тешка се, тешка, тешка киша спрема,
Тешка ће киша пасти.

С енглеског превео Зоран Пауновић


ИЗВОР ФОТОГРАФИЈЕ