У провидној ноћи,
Стара калдрма
Пресахли поток,
Камени таласи светлуцају,
И крљушти невидљивих риба,
Месец се љубио
Са липом у парку,
Гугутка је залепршала
У мирисном мраку,
Велуша је тада
Била жива,
Дрвени мост
Љуљао се на месечини,
И сенке белих кућа
Заустављене у времену,
До овакве Приштине у мислима
Увек могу брзо да стигнем,
Пола мога бића
Још је сунчев зрак.
Коментари
Постави коментар