да он мени буде дан прекретан.
Џон Дон
Утврди ме у дану
који ће умети јасно да се представи
племенитим пореклом парадокса,
митском измученошћу недоумицама.
Разумљивијем од светлости
у обасјању Дневног.
Јаснијем од живота
с неприкладним познатостима
Овдашњег.
Дану
тако надумно осмишљеном,
тренутнопочетном, тренутно
стварном,
одрживом у подраснику призива
неодрживом у дражима одзива.
Дану
баш с твојим трајањем,
с твојим суђеним и несуђеним
изабраницима, без приговора
Предвечног и Превртљивог.
Дану што мирује
као тело без стрепње,
у коме време не касни
по зацељену рану осујећених
и не обмањује већ једном
земаљским обмануте.
Времену
које постаје прави тренутак
за први смисао који смо открили
љубављу оних што су бринули више за душу
него за сав свет неважни,
што су раздали најбољи део себе
уздајући се у залеченост пораза.
Љубављу оних
што долазили су са , у намирницама земаљским
скривеним , хлебом живота.
Оних што су знали у којој твојој пукотини
налази се снага слабости, што нас лечи
присуством било којих димензија трајања утврђеношћу.
Утврди ме у Дану унапред васкрслом
још док је радост измицала
замењена царским сјајем Опитомљеног.
Дану у коме љубав судбину прометне у промисао
и не осећа пролазност у обиљу ништавног.
И када удари Неочекивано-Дочекано на вољено,
и када се ноћ спусти с коте најжешћих битака,
Обећање неговано вером у њему нека припреми
прави дом за коначно венчање пропадљивог и вечног.
За исту љубав,
исту наду очувану у неприродно располућеним
световима Незаменљивог.
Коментари
Постави коментар