Усну Милан, пријатељ
добри,
прегалштва конац
златан.
Стих: Засађени у
дому Господњем,
у дворима Бога нашега процветаће
И твој вишебој
Завршио се, Византиче
Као што песма каже
Једног октобра написана
Са оне стране манастирског прага
Видно потрешен
Да ли те је дочекао, пријатељ твој?
Јеси ли му испричао укратко
Какви су били последњи дани
И пожалио на нас
И сусрете неостварене?
Опрости, кαλέ άνθρωπε*
Тако ти четкице и пера.
У Вечности која предстоји
У некој небеској Враћевшници
Не доцни да принесеш Богу своје умеће.
Тихано се моли, како си и живео
Тихано.
---------------------
(кαλέ άνθρωπε- добри човече)
Фото: Урбан Милана Рутс
Фото: Урбан Милана Рутс
Коментари
Постави коментар