Песник, коме Балкан личи
на козји реп,
луда је глава и мој брат.
Балкан пре личи на исплажен језик
над сланом медитеранском баром.
Читам песнике Балкана.
Заробљене у малом универзуму
свог језика, видим их
сувише јасно.
Први се додворава фрули.
Други попут пиљка
скакуће са једног грчког острва
на друго, и тамо разговара са
својим славним земљацима.
Трећи на Корабији плови
Железном Реком.
Четврти и даље непознат.
Пети потпуно заборављен.
Читам песнике.
Неприметно, као старење,
жртва се претворила у џелата.
По ко зна који пут
прекидам читање.
Коментари
Постави коментар