Неких драгих
Пријатеља
Рођака
Другова
Сапатника
Њихових
Поломљених кичми
Откинутих руку
Угашених срца
Или оних који су
Због болест неке
Неизлечиве
Прерано видели багрем
Сетимо се оних што отишли су прерано
Па нам је жао
Осетили нису
Славља и весеља
Страсне љубави
Жмарце
И посматрамо њихова лица
Насмејана
Што красе гробља наша
Сетимо се оних што отишли су прерано
И питамо понекад
Коме је боље
Њима
Што више не боли их ништа
Или нама
Што одлазимо прекасно
Сетимо се оних што отишли су прерано
И не верујемо у чуда
Наших некада сапутника
Јер нико од њих
Никада
Ни писмом
Ни знаком
Ни небом у оку
Ни шумом у трави
Није послао вест
Како је тамо
Из рукописа Сувишан човек
Коментари
Постави коментар