Оливера Недељковић: ВЕЈАВИЦА

пада
све гушћи снег пада

у свакој овој пахуљи
има светлости довољно
за васцели летњи дан

подижем лице
и гледам их
како се ковитлају

још једном бих да докажем
како пређени пут заиста
зависи само од начина
изабраног за нестајање

зато ширим руке
као да грлим неког
ко помодрелих усана
пристиже из далека

кажем му
а као да говорим себи

гледај како свет блиста
као да никада више
око нас
неће завејати мрак

а пада
све гушће
пада



ИЗВОР ФОТОГРАФИЈЕ

Коментари