Стари Дан није био путник,
Листао странице о пореклу знања,
Крајња Узвишеност је знао да не зна док зна,
Очекивао да осетим моћ после сваке његове песме,
Стари племенити господин се није бојао немоћи,
Сунце је излазило у прагласу стиха
И залазило оживљујући дугу сенку
Мудраца у осами, између живота и смрти,
Почетка и краја, светлости и таме,
На врху брда, као на пламену свеће,
Презирући мрак мислима што горе.
ИЗВОР ФОТОГРАФИЈЕ: СЛОВЕНСКО ДРУШТВО
Коментари
Постави коментар