Ходам по дугом тесном путу, који се извија
у
огромну разорану њиву. Тамо
jедан прозрачни ангел сребрних крила
сеје семена.
Волшевна белоснежна птица слеће на мене
и гласом човечијим тихо
проговара:
„Чуј, Тајна Пута је велика.
Све напред иде, не стаје.
И поимај – твој пут је неуобичајен...
Он се поклапа с Линијом Живота,
урезаном дубоко
у уморни, храпави длан Бога...“
Препевао са бугарског Александар Марић
Коментари
Постави коментар