Након целивања икона
И паљења свећа – постајем део инвентара
Огрнут полутамом испред фреске
Отварам се као шкољка у муљу скривена
Изнад себе осећам само лагано померање таласа
Не хитај, Господе, како псалам налаже
Из глиба тог да ме избавиш
Јер, зато сам и ушао у храм
Да се надамном склопи вир
Од безверја и злости да се склоним
Свеједно ми је да ли ћу више угледати светлост дана
Трагови радости иза мене се бришу
Изјаловило се све чему сам придавао значај
Мисао о сутрашњем дану само ме обесхрабрује
Нисам очајан, само сам уморан и обестрашћен
Можда у својој осами трагам за варљивом угодности
Свет се на тој илузији љуљушка откад постоји:
У нагомилавању непотребног, јефтиног среброљубља
Зато, не жури Господе
Ионако си у моје грехе упућенији од мене самога
Не размишљам о смрти, нити је се бојим
али знам да негде мијауче под покривачем
Коментари
Постави коментар