Роман Кисјов: РОЖДЕСТВО ВРЕМЕНА

У почетку

Земља беше пуста и безоблична.

Бог созерцаваше с осмехом

Своја створења

Небо и Земљу,

и мишљаше, да Свемир

подсећа на бескрајни

пешчани часовник,

чија је горња половина,

уместо песком, била сасвим

испуњена, становништвом Неба –

целим небеским војинством

и савршеним, неискушаним човеком...

Услед грехопада

осмех се Божји растопи.

Он тужно гледаше

бесконачни часовник Свемира, у коме

од Неба полако отичу

и просипају се, ка Земљи,

пали ангели и људи...

Тако се роди Време.

Препевао са бугарског: Александар Марић

ИЗВОР ФОТОГРАФИЈЕ