Питам је о уметности, каже -све треба поново, суровије хтети,
али не и рећи,
треба сипати лажи,
ћутати о главном,
сићи с позорнице пре краја трећег чина,
разобручен, преображен,
с катанцем на капији праве драме.
Једном сам хтела, говори ми,
опевати сласт пред том кожом,
надлактицама,
кад угледам те капке,
померања утробе
при сваком одбеглом осмеху,
мраз у сновима где видим леђа
човека који одлази.
Али знала сам да песма служи
тек да се музика преточи,
да се порив обеснажи,
да се рашчара успавани замак.
Хтења је премашују, каже ми,
жудња се истаче из калупа.
Треба ћутати о главном,
све треба разорно, суровије хтети.
Фото: Јелена Жаревац
Коментари
Постави коментар