У сваком листу, гранчици и трави,
Печат божански тајно обитава.
Док дете тихо у колевци спава,
Анђео гласак с небеса дојави!
Кап пише, облак, вртоглави олуј,
Прашина, камен, дрво, па и глина,
Знају за Творца - Христоликог Сина;
Зато Човече пролазност одболуј,
Ко прву љубав, или раздор ткива,
Јер само душа лепршава, жива,
Може уз Бога да осветли сферу,
Али кад Човек заборави ко је,
И да висинска бића још постоје,
Душа изгуби васионску меру!
Крагујевац, 14.06.2017
Коментари
Постави коментар