На левој надлактици
Што сам га од мајке
Или од оца наследио
Не сећам се више
Комадић најежене коже
Попут невешто нацртане мапе
Каквог будућег света
Кад су сва врата закатанчена
Кад ветар напољу урла
Кад немам где да заспим
Кад немам где да се пробудим
Кад немам где да удахнем
Ја у тај свет се склоним
И ту направим поноћ
И ту направим јутро
Од кише маглу исплетем
Од магле ваздух озидам
А зидови ми прозирни
Да себе
Кроз себе
Видим
И камен и земљу направим
И жуљеве на длановима
И моју теријерку Лолу
Да ми дланове лиже
И реч у камену засадим
Да ми из камена расте
И тешком артиљеријом
Реч у камену оградим
Да пуцам у срце сваком
Ко речи мојој не верује
Па лежим на младој трави
И младе ветрове жваћем
И белег од сунца сакријем
Да имам где да преспавам
Онда заспим и сањам
Неког будућег себе
Док ми из дланова расте
Моја теријерка Лола
Коментари
Постави коментар