Сенка је за мном трчала,
Сунце између грана
Бројало је наше кораке,
У мимоходу сам смишљао стих
У запањеним сенкама дрвећа
У унутрашњости зелене магле
У спокоју Грмије
Тражио у пламеној студени
Равнодушних стабала
На храпавој кори
Забринут твој поглед,
Изгубио сам дах
И нашао тебе Ерато
На крају успона
Изнад брда ватрени вир
Како ме то гледаш,
Питала си,
Као песник који је завршио песму
И сада броји годове наше минуле љубави.
Коментари
Постави коментар