Александру Марићу, песнику лековитих стихова
јуче је прокишњавала стаклена купола
градске библиотеке у Краљеву,
док трајало је књижевно вече.
суптилна фаза хидромелиорације
над стакленом баштом поезије.
а моја је башта углавном обрасла цикоријом
са чијих стабљика, из плавичастих цвасти
једино ноћима убирам мрак,
који у доколици сеје недостижна муза.
и тако, уместо младог грашка,
у махунама затичем фландријски седеф,
а у бокорју, дивљу менту и још неке
тајне зачине за моје утихле стихове.
јер, још увек се некако надам
да бих могао да постанем песник,
и да будем миљеник муза и богова
а не само безначајни дистрибутер амброзије.
тако упорне у мојој башти.
јер, кад хрупи мрак, јер кад почне мук,
једина благовест биће да је посејана светлост
неуништива.
Фото: Срђан Вуловић
Коментари
Постави коментар