да чујеш небо изнад њега
у својој савршеној тишини
- и како је очаравајућа музика
мислених облака
у тој небеској светлини.
Умири океан,
да чујеш како дише сунце
када, црвено, на крају дана,
у његову златну пучину дубоко улази
- и када из ње, раскошно,
у пуном сјају ујутро излази.
Умири океан, душо,
да мене чујеш, и мој шапат.
Јер, долазим ти као песма
у којој пулсира празнина,
и не чује се ритам срца.
Само је мир и тишина… тишина.
Коментари
Постави коментар