Зоран Недељковић: Христосе

Твоје речи
Померају планете,

Млечни пут
Стаза је којом ће

Свако од нас
Закорачити смело,

Велик у болу
Мали у задовољству,

Смирен и диваљ
Као слон ка гробљу свом,

И не питајући
Зашто опет ја,

Песма ти
Одјекује у душама мрачним,

Буди
Као сунчев зрак,

Подиже
Као кап воде,

Заводи
Као дуга,

Рај, то си ти
Кад ме зовеш

Да певамо о овој земљи
И у земљи,

Да издахнемо свемир
Ако треба али заједно,

И ја верујем
Да ми је душа бесмртна

Баш као и ти што знаш да си
Божји син,

Скини са нас
Маске,

Уморни смо
Од прерушавања,

Слепи од
Лажне љубави према себи,

И неустрашиви
Када се као и ти

Нађемо откривени на крсту
Под звездама сами на ветрометини.