Окренуло се нешто у мени,
Оно што је било моја унутрашњост
Сада је спољашњост,
Дух је изашао из тела
И посматра га као да га први пут види,
Моје нове очи сада читају и туђе мисли
И гледају и додирују и чују
Свет савршен без сенки и одјека,
Ништа ми сем њих није потребно
Опет су се заљубиле у моју душу,
Тамна страна месеца засијала је светлошћу
Сунца које никада није било тако близу мене
Као кад сам донео одлуку ове ноћи
Под Старим градом који се у Ибар уливао
Да ћутим када говорим и говорим када ћутим
Одолевајући свачијим погледима попут ове
Времешне тврђаве на леденим таласима
Неуморне реке, да ме истовремено има и нема
Само ако будем умео да сакријем
И од самог себе то што ме је преокренуло.ИЗВОР ФОТОГРАФИЈЕ
Коментари
Постави коментар