Рођен сам да осећам и дивим се свему,
И данас на тргу, старом као Србија, седе
Сремчеви јунаци, поздрав шаљу њему,
Бронзано хладни у ћаскању, мисли леде...
А пролазници ретки, као вране крик...
Моју усамљеност, ледене мисли прате
И сећања
на времена снаге и полета,
На сусрете у „Србији“. Познати лик
Корача испред, кораком неким гипким,
Без журбе с погледом без циља....
Као „казанџијско“ УСПАВАНО СОКАЧЕ
Утонуло у бивши век, у потмула била
Историје нам, нама само знане, бронзане
У књигама минулим, залеђене као поглед,
Слика сокачета и тај једносед
Са ликовима творца познате нам Зоне
Замфирско с чарима и недодиром,
Какве нам данас старлете не нуде!
Корачам кораком гипким, с погледом
Без циља, прелиставам себе и своје заблуде!
Коментари
Постави коментар