ПОЛ ВАЛЕРИ, Кораци
Кораци твоји, кад се роде
из моје ћутње, свети, снени,
к постељи мога бдења ходе
занемели и залеђени.
Како су благи, уздржани,
о, чисто биће, сенко драга!
Богови!... све што ме слутњом храни
носе ми твоја стопала нага!
Коментари
Постави коментар