Будећи се у октобру, Петар Матовић

Могао бих да се посветим овој тишини,
силаску до обале, галебовима што се
одупиру снажним налетима ветра. Овој
јесени у којој експлодирају боје, а не
познооктобарске депресије. Мирису соли
да се препустим удобно као равничарској
матици, миљама плодомирног шеталишта.
Изнад свега: спокојној белини једра на
препустом Балтику.

Настави са читањем