КРАЉЕВО,
ОКТОБАР
Граде камена и поткамења,
Ослепљени краљу,
Изнемогли велможо,
Круно од трња,
Трне у гласу, гркљански колуте натраг,
Неграде искићени, недраги поносе,
Само порушена јесен узме те у памет,
Али жури, као лихвар хита
Да се одмакне и
она
Док јој иструлели спискови
Не прелију џепове.
Шумо удављена небом.
Јаук у јауку.
Сиви цветови
Без листа и глава
Не умеју да прескачу
Јаркове између векова.
Залудности подсећања.
Коцке и ваљци
Тумарају ти по крви,
Пресечене фигуре
Стврдну кишни дан.
Лију жеђ.
Посмртности опљачкана.
Воштана сузо на дну стабла,
Око оковано,
Мутави болу, казно раштркана,
За добру надницу смрт запослише
Да рашчисти главе
Прљаве од поноса.
Ко ти је крив што немаш синове,
Уста напунио мук,
У грудима пишти голуждрава глад.
Све су кости на продају.
Лобање најмање вреде.
Ко ти је крив што немаш синове.
Фабричке хале,
Станишта неумољиве пропорције,
Пространства педантности.
Мирјани у вагонима
Напуштају светлост.
Не може мир без одрицања.
Неграде,
Шумо,
Јауче,
Жеђи,
Болу,
Казно,
Граде,
Велможо,
Небо,
Јесени,
Крви,
Поносе,
Шта ћу ти кад немаш синове,
Куд ћу те из разума,
Тешко ми је да те изговорим
А да гркљан не посиви.
Од јесени до јесени
Раштркани издисаји.
Коментари
Постави коментар