АЗ БУКИ ВЈЕДИ: име почетка.
Из магле,
из мрака
кроз небо пролети блистава зрака.
ГЛАГОЉ: ДОБРО ЈЕСТ! Реч се котрља,
грми и сева.
Занос тишини одолева:
ЖИВЈЕТЕ ЗЈЕЛО! ЗЕМЉА ИЖЕ!
И љубав стаде да ниже
мостове у луку
али нико не дохвати сву златну дугу...
Зато све мостове порушише.
И сада, КАКО ЉУДИ МИСЉЕТЕ?
Као богови?
Као робови?
Као горки песници ратници?
Зар не знате: НАШ ОН ПОКОЈ.
У писму тако пише,
само што стара слова
нико не позна више.
Ој, човече, присети се:
РЦИ, СЛОВО ТВЕРДО!
Из њега је твоје име
С почетком зачето.
УК, ФЕРТ, ХЈЕР, ОТ...
постаје све тише.
Као слова
заборав ће и нас да избрише.
ЧЕРВ у мени и у теби
уплашено јеца.
Питаћемо свеца једном:
ШТА? Куда? Због чега?
ЈЕРИ ЈАТ ЈУС,
тужно ће нам рећи.
Хоћемо ли моћи
Дохватити смешак
Са његовог лица
Кад смо без почетка:
ПСИ...
ИЖИЦА...
Коментари
Постави коментар