(Из циклуса: „Вас дух“)
Задивљена осећам да то је нешто много веће од мене,
да има причу чија се фабула стварала давно,
још док смо чинили невидљиви свет...
да јесам светлосна искра у струји
која временом кроз капије смрти пролази и хуји,
а иза сваке капије све тежим путем пролази мој лет.
Чувам твој поглед у своме оку
и кроз њега посматрам овоземаљски свет:
гледам и слушам лепоту која ми кроз кожу улази у несвест.
Ти ниси са мном – како би могао и даље да ме водиш
и како би смео да ме дубоко, слободно, у своме срцу волиш...
Ћутим како ме вековима, кроз безбројне животе у наручју носиш.
Фото: Златко Пангарић
Коментари
Постави коментар