Зоран Гужвић: ЖИШКА

Жишка: ништавна и бескрајна тренут. Између две непознанице непролазне и неупамћене варнице. Какве жалосне радости: премало јесте предуго, превише јесте прекратко. Сурова шала-страсти зјап. Не стижеш за трен сагледаног обухвата, призван на захвалност предосећају беспоговорном. Скупили смо се (непромишљено благосиљани невољама ближњих, различити у истоветности позамашној) у језгро болне узајамности. Унизили смо се до недораслог неспоразума, до необјашњивости свемогуће, све док не разменимо неосетни измак Уверљивог за недовољни одсечак недогледа, за неизбежни блесак нествореног. И зато волим твоју убрзану запућеност зебње, твоју непролазну одричност у доследности Странствујућег. И зато волим твоју спремност на промишљену незнан, на нерањивост Неизвесног. 
 

Коментари