или не видиш,
или сијаш.
- Понекад
допре до мене
Душа Песника,
допре силно
и не знам шта бих с њом ...
Душа Песника у тами је рођена.
Да је не видиш,
или да ти сија.
- Понекад
разбије Душа Песника
о мене
своје преживљене смелости,
сломи се пред пукотинама
које сам сравњивали Обичношћу
зарад мира
овог Света
што Мир више цени
него што га познаје.
пожелим је
(Проклето људски)!
пожелим
да будем загрљена речима ...
Да ми се каже:
"Теби сам писао."
"Теби
сам пио
свирепе ноћи
самотне. "
пожелим
(Проклето људски!)
да мислим о томе
колико такву горчину познајем.
Да испијем јаче
и страсније
све те проклете хоризонте
иза којих душе песника спавају.
Да преварим ово јалово Данас.
Да ваљам горима.
Да спашавам изгубљено
и да се борим
за непостојеће стране у рату светова прекобројних.
...
Такве су душе песника ...
Таква сам ја пред њима.
Не може човек бити
ни више го, ни више прек,
ни убијенији, ни живота жеднији
него у том сусрету речи без дела.
Понекад.
(Вечност му желим ...)
Фото: Јелена Жаревац
Коментари
Постави коментар