У ноћ испружене руке
Не види нико
Сви видају своје болне ране
Сви су ноћас постали пустињаци
Препуштени канџама таме
И погрбљени уздишу
Носећи своје тешке крстове
Узалуд ...
Лице у грчу и црне слутње
О безнађу
И коначном судњем дану
Ове ноћи као да су се сви уротили
Да режирају сопствену драму
једночинку
У којој су они трагични јунаци
Узалуд ...
Ноћас сви траже помиловања
kao опијени
Бришу наслаге праха са заборава
Одједном сви су немоћни
puni страхопоштовања
За грехе би олако да се искупе
Нудећи мало молитве и кајања
Коментари
Постави коментар