месец врач је
потонуо у мрак
из даљине завија пас
као да неко беспомоћно јауче
ветар ломата
усамљени кишобран
низ натопљене улице
неком невидљивом магијом града
у трептају нестану
редови уличних светиљки
са градских платформи
птица безбрижно
отресе кишу са крила
настављајући лет
дим се извија изнад кровова
у правцу бескраја
на измаку ноћ
без сенке
гола и боса
стане пред тебе
дах јој се
кроз маглу
прикраде
нечије очи ти
некуд остале
на глави ти небо обамрло
на раменима расту планине
глас одјекује празнином
растргнуте руке
носе га још даље
одлазиш
у освит
ћутању свом
неизрецивом
зрак ће
сагледати сву
дубину таме
у твом срцу
јесење сунце
продире кроз велике мутне облаке
који мирно плове
ка матици тишине
ИЗВОР ФОТОГРАФИЈЕ
Коментари
Постави коментар