По Милошу Црњанском
и Мирославу Тодоровићу
Често ми је говорио
мој пријатељ,
честити песник из Паноније,
говорио ми је,
није да није,
чувај се провинције.
Тек сад, кад
срушио ми се свет,
под рушевинама
отворена су врата неба
и видим да је мој пријатељ,
песник панонски,
био у праву,
под окриљем греде
пишем гледе,
срећан што сачувах живу главу.
Фото: Златко Пангарић
Коментари
Постави коментар