Блискост далеког дозови,
и оне трепете закопане под даном што блуди.
Погледај идеале,
тај додир смисла који ти се стидљиво нуди,
И одлучи
пре но што ти одуховљено тело зауставе зуби,
И поново се рађај док такт молитва ми држи,
покорно и смело,
осамдесет пута у минути.
Ја сам чистач,
прљави клошар ком несвестица за откривање тајни суди,
што ти приближих тугу,
супротност свету несигурне и варљиве ћуди.
Не спомињи ме,
само ослободи мисли онако да ми срце као некад полуди,
да те гледа, милује и љуби
осамдесет пута у минути.
У смени Ничега и Нечега
скривам те од демона похоте и бајке што ме куди,
а ти ме не заборави
и запиши сузу кад преко пута свиле кане ти на груди.
Осети зрак,
онај први јутарњи кад топло крене да те буди,
и ја се у живот враћам док свемиром ођекују секунди.
Вечно млади,
осамдесет пута у минути.
Фото: Јелена Жаревац
Коментари
Постави коментар