због туге у очима
увек ће ми бити жао
иако је то
и лепота дубине
која
тресе кости
због суза врелих
низ хладне образе
потока који стварају кањоне
жао ми је
због нагло прекинутих снова
нежне покорице
скршене у парампарчад
због очију самих
које сумњају у себе
због тога што
нежељене ствари
када једном дођу
никада не оду
а животу
свеједно
хвала на лепоти
зато што ни она никада не оде
док има снаге за дах
и зрно слободе
под чистим сунцем
ИЗВОР ГОТОГРАФИЈЕ
Коментари
Постави коментар