Александар Марић: УЛИЦА КНЕЗА МИЛОША

УЛИЦА КНЕЗА МИЛОША

Светлост продире косо
Просипа се по злату крошњи
Листови преливају
По каменим плочанма
Донетим из Херцеговине

На старој хармоници
Високи човек свира тихо
Мелодија руске песме
Испуњава простор између
Робне куће и дућана

Људи су ипак оно најлепше
Онижи човек под качкетом
Држи велики балон
Препун пиринча, чека
Да Рабињушка прође

Улични продавци без страха
Седе на клупи, испијају кафу
Школарци у разним бојама
Пролазе у групама
Додају смех и младост

Светлост је и даље ту
Та магија створеног
Као да пролази сликом
Неког импресионисте
Све је како није

И све није како јесте


Краљево 2015.

Коментари