И док болови бјесне, тијело подрхтава.
Треба преживјети ову олујну ноћ и дочекати јутро,
обрадовати се сунцу.
Сваки нови дан је ново рођење.
Душа се ослободи свих тајни и скривених ствари,
разигра, као вилин коњиц, изнад цвијета бијелог локвања.
И заборавим на ноћ која ме ишчекује.
Која је можда моја посљедња ноћ.
Када ћу опет испочетка да страхујем и одбројавам сате.
А док се то не деси уживам.
У свјетлости су уткана сва моја дјела
и моја надања.
Коментари
Постави коментар